Maja, 33 godine, srednjeg stručnog obrazovanja, udata, majka jednog deteta, zaposlena.
a
Dg. Agorafobija
Maja dolazi zbog tegoba koje traju više godina unazad, a javile su se nakon što je jednog leta kolabirala u prepunom autobusu gradskog prevoza.
Od tada ima strah da će se ponovo onesvestiti na nekom javnom mestu, a da će zbog gužve adekvatna pomoć kasno stići do nje i da će umreti. Zbog tog straha sve je više ograničila svoje kretanje, javljao joj se strah i pri samoj pomisli da negde treba da ide.
U nekom trenutku više nije smela sama da izlazi iz kuće, osećala se sigurno samo u pratnji supruga, koji ju je vozio do i sačekivao nakon posla.
Iako je izbegavala sve situacije koje joj mogu provocirati strah, ni tako nije bila u mogućnosti da eliminiše „strah od straha“, koji ju je konstantno pratio.
Nakon višemesečne medikamentozne terapije i psihoterapije, Maja je ponovo uspostavila kontrolu nad svojim životom, započela je sa samostalnim izlascima iz kuće, sada bez ograničavajućeg straha, samo uz povremenu neprijatnost, koju je dobro podnosila. Ponovo je počela da odlazi sama u kupovinu, posećuje tržne centre i bioskope i vozi se gradskim prevozom.
Dg. AGORAFOBIJA
Da li vam se desilo da neko od vama bliskih osoba izbegava izlazak u grad? Neće da ide na žurku? Ne želi da putuje? Stalno traži izgovore za velika okupljanja i najlagodnije se oseća kod kuće ili u poznatom okruženju? Ukoliko je odgovor DA, porazmislite koliko je to česta pojava i da li osoba možda sputana i u stvari ima paničan strah od svega navedenog.
Agorafobija pretstavlja iracionalan, fobični strah od otvorenih prostora, prisustva gužve i teškoće da se osoba lako i brzo vrati na sigurno mesto (što je obično kuća). Primeri takvih situaciju su: široki bulevari, mase ljudi, ulice i trgovi, pozorišta, bioskopi, putovanja vozom, avionom ili autobusom kroz nenaseljena mesta itd. Osoba u takvim situacijama može doživeti intenzivan strah, oseća se bespomoćno i izbegava odlazak na takva mesta bez “sigurnog” pratioca. Ono što ovu vrstu straha čini fobijom je upravo to izbegavajuće ponašanje koje osoba praktikuje.
Ljudi koji pate od ove vrste problema uviđaju da je njihov strah iracionalan i preteran (što govori o tome da imaju očuvan kontakt sa realnošću), ali njihove emocionalne reakcije su i pored toga intenzivne, preterane i nisu u skladu sa spolja vidiljivim, objektivnim okolnostima. Razlog za to je činjenica da se osoba zapravo ne plaši samih situacija, kao nečeg objektivnog i spoljašnjeg, već se plaši sopstvenih zastrašujućih misli, ideja i osećanja koja se mogu iznenada i mimo volje pojedinca javiti u tim situacijama. Dakle, osoba se plaši nečega što je unutra a ne spolja kako to naizgled izgleda.
Stepen straha kao i samo ponašanje se razlikuju od osobe do osobe ali je ovo fobija koja najviše onesposoljava i neke osobe ostaju vezane za kuću. Većina osoba sa ovom fobijom su žene a doba u kome se javlja paničan strah je obično rano odraslo doba.
Osobe koje pate od agorafobije nemaju uvid u ono čega se zapravo plaše u takvim situacijama. Same situacije nisu zastrašujuće već ideja da bi im se u situaciji u kojoj nema sigurne osobe ili pomoći od strane lekara moglo iznenada dogoditi nešto loše, fatalističko po njihovo zdravlje, samopoštovanje i psihički integritet. Osoba koja pati od agorafobije u takvim situacijama doživljava intenzivan strah obično u vidu straha od gubitka svesti, trenjenje ruku i drugih delova tela, strah od životne ugroženosti, straha od ludila i gubitka kontrole i straha od gubitka samopoštovanja.
Kada osoba konstatuje prisustvo ovih telesnih senzacija on/ona se često dodatno uplaši što posledično dovodi do pojačavanja straha i svih pratećih telesnih simptoma. Strah od straha može dovesti i do javljanja napada panike. Prisusutvo ovih telesnih simptoma osoba tumači kao dokaz da nešto “ozbiljno” nije u redu sa njenim zdravljem. Na taj način se stvara začaran krug, koga često nije ni svesna i ne zna kako da iz njega izađe.
Da bi se nekome konstatovala agorafobija moraju biti zadovoljeni sledeći kriterijumi:
• Izbegavanje fobične situacije je, ili je bilo ranije, izražena karakteristika
• Primarna je anksioznost sa psihološkim i vegatativnim simptomima
• Anksioznost mora biti ograničena na najmanje dve od sledećih situacija (ili da se uglavnom u njima javlja): gužve, javna mesta, putovanje od kuće ili putovanje bez druge osobe
Kada osoba doživi strah nekoliko puta u određenim situacijama on se učvršćuje i osoba kreće da takve situacije izbegava što dodatno potkrepljuje njeno osećanje straha, bespomoćnosti i iracionalnih uverenja.
Zato, ne oklevajte i ne čekajte da loše stanje potraje kod vas ili vaših najbližih, pozovite, potražite konsultaciju i procenu i otklonite sve tegobe sa kojima se suočavate.
U našoj psihijatrijskoj i psihoterapijskoj ordinaciji Pro Anima Centar radi iskusan tim edukovanih i sertifikovanih stručnjaka koji se već dugi niz godina veoma uspešno bavi lečenjem agorafobije.
a
a
Pro Anima Centar Tim